In House Performance postaje deo rutine

Avgust je bio vreo i potpuno tih. Termini su bili poluprazni, svi smo otišli blizu neke vode da barem malo probamo da se ohladimo. Kada telo i um odmore od svakodnevice i tehničke stvari budu samo dogovori oko toga kako ćemo da preguramo vrućinu, kreativa dobije malo svog prostora.

Na ležaljkama, ispod malo hlada koji je pravio naš žuti suncobran, Sonja i ja smo došle na ideju da napravimo veče performansa u studiju za sve devojke koje žele da pokažu svojima šta su naučile i kako plešu. Da li ima mesta, da li mi možemo to da organizujemo, paaa, ajde da probamo, pa da vidimo... Da bude nešto malo više od javnog časa, a manje od pravog nastupa na sceni. Malo brejnstorminga i, dok je sunce zašlo, eto ga, ideja je bila već zapisana i vreme je da se objavi i da vidimo kakav je feedback. Na početku nije bilo nešto specijalno mnogo reakcija, ali kako se taj vreo avgust završavao i polako odmicao septembar, samo su odjednom krenule prijave i pitanja, pa i realizacija ideje.

Htele smo da na par sati od velike sale napravimo malu binu, da devojke u svom prostoru mogu da otplešu koreografiju pred publikom koju one prave. Bili su tu roditelji, prijatelji, momci, devojke, sestre, kume... Bilo nam je žao što nismo mogle da primimo više ljudi jer smo poslednja tri dana samo odbijale goste, ali nikako nije bilo mesta i nismo mogle da rizikujemo sa puno publike. Sledeći put ćemo podeliti po danima i biće mesta za sve! :)

Sa Markom smo par nedelja ranije napravile probu da vidimo kako bismo mogle sve da snimimo. Došle smo na ideju da vrata koja vode do druge sale prekrijemo zavesom, pa nam je Sonjin tata tu iznad izbušio da zakačimo garnišnu i sala je instant dobila potpuno drugi vajb, kao mala pozorišna scena. Na probi smo najviše vremena posvetili rasveti jer su nam svi reflektori na jednom prekidaču i nismo mogli neke da upalimo, a neke da ugasimo. Sala je onda ili previše mračna ili previše svetla. Morali smo da odustanemo od naših reflektora i nabavimo drugu rasvetu da bi snimci devojaka bili što lepši, da ne kažem flattering.

Takođe, naši zvučnici nisu dovoljno dobri i jaki, pa smo morale da nađemo neke koji mogu da pruže tu jačinu i tačnost zvuka koju želimo. Kad je to bilo rešeno, onda smo pomislile da bismo takođe mogle da nabavimo i dim-mašinu da snimci imaju taj neki mistični ton.

I sve to nije bilo moguće stići do tog prvog datuma. Pritom nam je i naša Zorana rekla da se brojevi fino poklapaju i da naš prvi IHP treba da bude trećeg oktobra. I tako pomerimo na tu subotu i sve bude prelepo i po planu, baš kao što smo i zamislile!

Uživale smo u svakom delu programa, dale smo sve od sebe da se i gosti i performeri osete lepo i udobno i da im bude interesantno. Napisale smo plan šta će ko da radi i svi su bili na visini zadatka. Tako da i ovim putem hvala, devojke, legende ste! Sve možemo kad želimo i kad imamo dobar plan. Kako Sonja kaže: „Ne trebaju nama majstori, samo dobar alat!“

Prvi put nešto ovako organizujemo i hvala vam na poverenju, pre svega. A i naravno, bilo je stvari koje treba da popravimo, izmenimo i unapredimo i sve vaše predloge sa Instagrama ćemo uvažiti za sledeći put.

Devojke koje su nastupale bile su predivne, autentične, svaka u svom fazonu,svaka u svojoj priči i muzici. Sa obzirom na to da se i vama i nama svidelo, to je to odlučile smo da ćemo sigurno jednom godišnje organizovati naš lepi In House Performance.

‍