Kraj renoviranja i otvaranje prostora (Treći deo)

Biće lakše da sve probleme tokom renoviranja prosto nabrojimo i da na njih gledamo samo kao na neki zabavan, nasumičan niz. Skroz nam se obrisao taj osećaj stresa iz tih sećanja, jer su ona vremenom zapravo postala „baš ekstremno kul za poživeti“ deo života.

‍

Kao prva stavka, svima jasna - naravno da za mesec dana nismo sve uspele. Jedva smo i za dva. Što kaže moj dečko Vaso, to je bio projekat godine. Odakle početi, sa koje strane sagledati sve faze procesa? Kako se sad ovo radi? Koju posluku porati, kome? Bukvalno smo bile taj lik. I pod maks gasom. 

Elem,nasumični niz: rušenje zidova- prezeznuto, već bam 8 dana duže od plana. Grede u zidu iznad vrata ne mogu da se razbiju, pa ih u komadu spušta ekipa momaka. Krivi zidovi, krivi podovi, ne stižu cevi za šipke, kasne majstori, ne pojave se majstori. Puca nam sveže okrečen zid, kreće da se ljušti, probija neka vlaga. Konstrukcija ipak zauzima dosta mesta (skraćuje visinu šipki), konstrukcija ne može da se podigne do našeg sprata. Majstori ne mogu da je drže dok nameštaju. Prave alate, kao velike viljuške da pridržavaju čelične delove. Pravi se uz to i skela, skela kasni, dani prolaze- bam, za 12 dana probijen naš plan.

Beba slepi miš spava u lajsnama velike sale, zapušila se WC šolja jer su majstori ostatke šuta bacali unutra. Ponovo puca sveže okrečen zid. Nema da se kupi ista boja i oblik parketa da se popune rupe od bivšeg zida, tako da odustajemo od parketa, hoćemo laminat. Laminat koji smo želeli nema više na stanju za tu kvadraturu, uzimamo drugi- duplo deblji i skuplji. Dolaze tri ekipe majstora da nam postave laminat i ne mogu, moramo prvo da nivelišemo parket. Nalazimo nekako majstora koji to radi, ali ne može da dođe tad i op 20 dana probijen plan. Pod je urađen, drvene lajsne lepo isečene i postavljene, ali ne staju vrata, tako da skraćujemo i sva vrata. 

‍

Mislimo da smo sve uradile na vreme što se tiče struje i kablova, jer nemamo nijednu jedinu kanalicu u studiju, kad ono medjutim. Reflektori i rasveta idu na krajui kad je postavljena konstrukcija. Tad kontamo da nemamo gde sa kablovima. Nećemo da se vide, nećemo da smetaju da bi mogli da se kače hupovi. Miloš, Sarin drug koji nam je radio struju, zajedno sa Sarinim tatom, sate provodi upravljenju plana, razmišljajući kako da to izvedu. I da, naravno, sve su uspeli. Kupujemo 60 m kablova samo za to, da kroz lajsne u zidu i kroz konstrukciju sve provučemo. 26 dana probijen rok. Okrečene sale, majstori otišli, kupujemo svu opremu i hodnike kupatila i svlačionice počinjemo da krečimo same. 

Dolaze i šipke. Jedna po jedna, prelepe i na par mesta već ogrebane u transportu.Kućišta šetaju, zbog slojeva poda, pod diše jer nije ravan, nas tri se gledamo i smejemo, jer nema više prostora za rešenja. Ceo studio i ulaz preprljav, sloj prašine, sloj šuta i na kraju sloj piljevine. Samo čišćenje prostora i zgrade trajalo je 2 nedelje. Nas tri i naše drugarice. Stepenik po stepenik. 

Grubi radovi gotovi, sve ubačeno, sve odrađeno. Sve vreme paralelno moja drugarica Lenka radi rebranding, šalje nam fotkice fontove, ideje. U kolima i na pauzama od čiščenja i krečenja šaljemo joj utiske, menjamo prepravljamo. Sada ćemo fino, ono- zavese, klupice, police, dekoracijicu. I naravno, prva garnišna već ne može da se zakači i ispada iz zida. Isto se dešava i sa svim ostalim. Dolaze ćalci, sređuju. Zavese svuda nejednako stoje jer kriv zid, kriv pod, nosi,skraćuj, peglaj, pa shvati koja je koja… Niz je gotov, studio je gotov. 

‍

Žurka počinje, prostor kreće da ispunjava miris cveća. Ljudi ulaze i samo se nižu osmesi, komplimenti, podrška. Nama noge trnu od bolova,al telo obuzima neverovatno uzbuđenje. Bila je to najlepša žurka na kojoj sam bila.

Prvi oktobar, naš nov, važan datum. 

‍